Традиција свирања гудачких жичаних инструмената на нашим просторима је веома дуга, практично праисторијска. Још пре појаве виолине, на Балкану је постојао читав низ различитих, а ипак сличних гудачких инструмената, као што су: гусле (гласњача од разапете коже са жицама од влакана коњског репа), лирица, ћемане, гадулка (сви од дрвета са металним жицама). Ови инструменти су се, међутим, свирали на колену. Иако на изглед примитивни (у поређењу са виолином) традиционални гудачки инструменти су у рукама мајстора постајали извори виртуозних мелодија, као пратња епским песмама или као мелодијски инструмент при игрању у орима.
Виолина је инструмент који се сјајно уклопио у модални начин свирања. То омогућава врат без прагова на којем се могу свирати тонови било које темперације.

Када се појавила на Балкану виолина је, дакле, наишла на "погодно тло" и брзо je прихваћена. Данас, виолина улази у састав оркестара који се бави традиционалном музиком.

Преузето са:
http://beloplatno.rastko.net/instrumenti/instrumenti.html