ПОСКОЧИЦА, f. Rololied, cantus saltatorius.
Највише се говори поскочице, т.ј. као кратке пјесме, што момци говоре и подвикују у колу кад играју, н.п.
Опа цупа
Данас сутра
Никад ништа
До издрти
Опанака
Ај уј не лудуј
С туђом љубом не другуј
Туђа љуба пасја вјера
Намамиће, превариће
Скочи коло, дупе голо...
Поскочице су готово све тако срамотне да их осим кола ни не смије нико поменути, а у колу их нико за срамоту не прима. Младе и дјевојке, старци и бабе учине се као да и не чују што момци говоре. Ја сам слушао и гледао( у Јадру у Беговој Љешници) гдје Турци сједе, а Срби око њих играју и подвикују
Опа цупа, данас сјутра
Наше ноге, Турска земља
За то Турци и не маре
Силне баше говна једу
А субаше таслаишу.

Српски рјечник, Вук Стефановић Караџић

Дакле, предлажем да кренемо коло. Младе, ђевојке, старци и бабе, нек се праве да не чују. Испочетка лакше, па ако модератори дозволе, онда да забелајимо право.